Према грчкој легенди, босиљак је сматран светом биљком која лечи сваку болест јер су је према веровању користили змајеви како би третирали своје ране након борбе.
Постоје докази да се обичан босиљак гаји преко 1000 година јер представља врло значајну ароматичну и медицинску биљку која се користи у народној и “западној” медицини, у парфимеријској, козметичкој и прехрамбеној индустријии.
Претпоставља се да су аутохтона станишта босиљка Индија, Кина, Шри Ланка, Азија, Африка и Суптропски појас, те да је одатле доспела до осталих делова света. У Европу је доноси Карло Велики и почиње да се гаји у баштама око манастира.
У род Ocimum L. спада преко 160 врста и варијетета, међу којима је најпознатији Ocimum basilicum L. – то јест босиљак.

Латинско имеOcimum basilicum
народна именабажилек, босилек, босиок, босиље, васлеђен, ђен, мислођин, муртела, феслиђан
где растена напуштеним земљишту, ливадама и међама
време брањаод јуна до септембра, семе – септембра и октобра
температура на којој се суши35°C
лечисрце, крвне судове, притисак, плућа, дисајни путеве, средство за смирење, миран сан, мршављење,
користи се у обликучаја, тинктуре, инхалирање, у исхрани

Како изгледа босиљак?

Босиљак је вишегодишња зељаста биљка. Стабљика јој је усправна са ситним цветовима беле боје, висине до 80 cm, листови су јајасто-копљасти, а корен је разгранат и не досеже до великих дубина (до 40 cм). Цветови су црвенкасти, бели или жућкасти, скупљени у класове. Цвета током целог лета.

Када се бере босиљак?

Бере се надземни део биљке у цвету на висини од 10 цм и суши у хладу и промаји. Бере се у јуну, јулу, августу и септембру док су најквалитетнија семена она која су сакупљена током септембра и октобра.

Како се суши босиљак?

Суши се у хладу на промаји и чува у лименим или стакленим херметички затвореним посудама због очувања ароме.

Где расте босиљак?

Босиљак расте у природи на напуштеном земљишту, ливадама и међама.

Он је термофилна биљка, мрзне на 0℃ и клија на 15-20℃. Најоптималнија температура је на 25℃ док му умерена дневна температура (25-28℃) и ниска атмосферска влажност током цветања утичу на продукцију етеричног уља. При гајењу босиљка у медицинске или прехрамбене сврхе, неопходно је да земља буде богата нутријентима и избегавати глиновите и слане подлоге. Најбољи квалитет босиљка се добија на киселијој земљи од 4.5-7 pH.

Разлика између босиљка и дивљег босиљка

Дивљи босиљак (Calamintha nepeta) или у народу познатији као верем трава, припада истој породици уснатица као и босиљак али другом роду, роду цветница. Постоји врло мала разлика која их одваја. Дивљи босиљак карактеришу пре свега плави цветови и мирис који подсећа на мешавину менте и оригана. Он поседује бројне антибактеријске, антиупалне и антиоксидативне способности те га ове карактеристике не чине мање битним од босиљка.

bosiljak

Лековита својства босиљка

Лековита својства босиљка су бројна, користи се као лек за срце, очување крвних судова, штити ћелије од нежељених дејстава оксидација, чува од дијабетеса и гојазности. Показао се и као добро средство за смирење, обнављање нервних ћелија и побољшане координације. У народу се успешно користи против алергијског бронхитиса и кашља.
Иако се уноси у малим количинама, босиљак садржи велике количине здравих нутријената и витамина попут витамина А, Ц и К, мангана, гвожђа, калцијума, фолне киселине и калијума.
Традиционална медитеранска исхрана је базирана на великој конзумацији зачинског биља која доводи до смањене смртности, пре свега смањене учесталости кардиоваскуларних болести, неуродегенеративних болести, дијабетеса и карцинома.
Ово се може повезати високим уносом влакана, витамина и природних антиоксиданаса као и уносом сатурисаних и моносатурисаних масних киселина.

Босиљак као средство за умиравање и миран сан

Босиљак утиче на бројне биохемијске функције у мозгу које доводе до смиривања и обнављања нервних ћелија, побољшава расположење и координацију. Босиљак представља једну од најбољих алтернатива у лечењу депресије управо због својих умирујућих својстава.
Претпоставља се да су антидепресивна својства босиљка повезана са повећаном концентрацијом ензимских и не ензимских антиоксиданаса.

Босиљак као лек за срце, крвне судове и притисак

Босиљак спречава формирање тромба, штити срце, одржава крвне судове здравим и помаже при мршављењу.
Екстракт босиљка је показао антиоксидативно, хиполипидемичко и вазорелаксирајуће својство које се може искористити у превенцији кардиоваскуларних обољења. Уз то, еугенол, као главни састојак есенцијалног уља босиљка, је главни чинилац у спречавању агрегација тромбоцита. Осим босиљка, као лек за срце се користи и матичњак и јагорчевина. Док је познати народни лек за крв коприва.

Босиљак за мршављење

Чврсти екстракт босиљка који садржи кверцетин, лутин, хлорогенску киселину, галну киселину и кафеинску киселину је показао својство инхибиције панкреасне липазе и ангиотензин 1-конвертујућег ензима који су повезани са гојазношћу и хипертензијом. Према томе се препоручује чај од босиљка и као помоћ при мршављењу.

Босиљак као лек за плућа

Босиљак ефективно раствара секрет у плућима и ефективан је против кашља, алергијског бронхитиса и ублажава симптоме код астме. Он се као лек у ове сврхе користи у виду чаја и инхалирањем.
Чај од босиљка за кашаљ се традиционално користи у нашој култури, поред тога погодан је и у лечењу многих респираторних инфекција. Чај од босиљка за грло се користи и у многим културама широм света.

Антиканцерогено деловање босиљка

Босиљак помаже у борби против ћелија карцинома.

Доказана је позитивна активност екстракта босиљка на ћелијске линије карцинома дојке изазивајући њихово одумирање. Једињења која доприносе овом ефекту су епоксидне форме лупеола, лутеин и еугенол.

Како се користи босиљак?

Поред тога што се користи као средство за смиривање одређених тегоба, босиљак се користи и као зачин у кулинарству. Углавном се користи лист босиљка, али се могу користити цвет и семе. У неким деловима Италије је остало од давнина да се коњи и магарци хране семеном босиљка током њиховог репродуктивног периода јер се верује у његова афродизијачка својства.

Чај од босиљка

Чај од босиљка као лек се користио од давнина у медитеранској култури за умирење живаца и грчева у желуцу док је семе добро при лечењу мокраћних канала. Чај од босиљка се припрема тако што се кафена кашичица чаја прелије са 2 децилитра кључале воде. Други начин припреме је да се 10-15г листова босиљка стави у једну литру воде и да се остави да одстоји сат времена, потом се пије као средство за побољшање циркулације и крвотока. Чај од босиљка за децу је препоручљив у већини случајева.

Тинктура босиљка

Тинктура босиљка се користи углавном након јела против недостатка желудачних сокова. Узима се пола кашичице или пет капи два пута пута дневно.
Тинктура се прави тако што се у тегли 30г босиљка налије са 5-6 шољица ракије или вотке. Ова тинктура треба да одстоји 4-6 недеља на хладном и тамном месту, након овога је спремна за употребу.

Инхалирање босиљком

Инхалација воденом паром је најпознатија не-фармаколошка техника која која помаже отклањање мукуса, чишћењу бронхија, грла и назалних канала.
Две литре воде треба загрејати до границе кључања (не треба да кључа), убацити две пуне шаке босиљка и оставити 3 минута поклопљено да стоји. Након тога је неопходно пребацити пешкир преко главе. Инхалација не би требала да траје више од 10 минута јер би могло да дође до иритације дисајних канала. Овај вид инхалације се не препоручује деци млађој од 12 година јер су пријављивани случајеви опекотина деце млађе од ове старосне доби.


Извори

Андреј Илић
Андреј Илић