Према легенди, своје латинско име хајдучка трава добила је према Ахилу који ју је користио за лечење краља Телефоса. Код Старих Словена сматрала се за биљку која има магијско дејство.Користи се за унутрашњу и спољашњу употребу. Делотворна је против хемороида, сметњи у бубрезима и јетри и помаже зарастање рана.
Латинско име | Achillea millefolium L. |
народна имена | столисник, спориш, хајдучица, ајдучица, рањеник, вражја коприва, јалови месечњак, куница |
где расте | равнице, планине, осунчане ливаде, поред пута |
време бербе | јул и август |
температура на којој се суши | 35-40℃ |
лечи | желудац, ране и опекотине, женске болести, бронхијалну астму, камен у бубрегу и жучној кеси, гасове |
користи се у облику | чај и уље |
Како изгледа хајдучка трава?
Стабљика хајдучке траве је чврста, висине до 80 цм, дуж које се налазе листови који својим обликом подсећају на перо.
Цветне главице формирају удружене цвасти које су најчешће беле боје, али могу се пронаћи и бледоружичасти примерци. Цветови су у средини цевастог, а по рубу језичастог облика. Цваст формира по 5 до 6 цветова, а сваки од њих је величине око 5 мм.
Где расте хајдучка трава?
Ова зељаста, вишегодишња, самоникла биљка најчешће се може видети поред пута, на осунчаним ливадама. Важи за јако прилагодљиву и отпорну биљку тако да настањује како планинске пределе, тако и равнице. Једини услови које су потребни за раст ове биљке јесу да земљиште буде суво и да има доста сунца.
Када и како се бере хајдучка трава?
Цвета целог лета, а највише лековитих састојака може се од ње добити уколико се бере јула и августа.
Како стабљика хајдучке траве нема лековитих својстава, бере се само део на ком се налазе листови и цветови. Уколико се дода осушеним листовима смањује се лековитост дроге.
Лист је најбоље брати пре него што из розете избије стабљика. Погодно време за брање листа хајдучице је око поднева, када нема росе, далеко од прометних путева и прашине.
Ако беремо биљку у време цветања, онда то радимо тако што одсецамо стабљику дужине од око 25 цм, односно дужину од 5 до 10 центиметара уколико беремо само цвасти.
Како се суши хајдучка трава?
Листове и цвасти након брања распоредити на чистој хартији и оставити да се суше на промаји. Након сушења их запаковати у најлонске кесе и чувати на сувом и тамном месту.
Када сушимо целу стабљику, њу везујемо у мале ките и остављамо да се суши на промаји, или у сушници на температури 35-40℃. Добро осушене везице хајдучке траве треба пажљиво сложити у картонске кутије.
Искуства у коришћењу хајдучке траве кажу да је најбоље употребити је у првих годину и по дана од сушења, јер након тог периода њена делотворност се смањује.
Садња хајдучке траве
С обзиром на то да важи за биљку која не захтева претеерано велику негу и одржавање веома је лака за гајење. Поседује високу отпорност на различите временске услове, тако да је за њен узгој једино важно да је место на ком се сади осунчано већи део дана.
Може се пресађивати дељењем бусенова, или садњом новог семена.
Хајдучка трава лековитост
Хајдучка трава не изазива зависност организма те је могуће да је због тога један о најпопуларнијих лекова народне медицине код нас. Користи се за лечење бронхијалне астме, камена у бубрегу и жучној кеси, против хроничног затвора, гасова, појачаног секрета код жена.
Због танина који спречава да рана загноји, као и због ахилеина који има хемостатична својства заслужна за успоравање развоја патогених клица користила се за лечење рана. Сваки хајдук је код себе имао мало праха направљеног од листа хајдучице управо у ту сврху.
Поред тога, она садржи и витамин К, етарско уље, флобатанин, цијаногенетски гликозид у малој количини. Сматра се да ова биљка није довољно детаљно испитана, те да постоји могућност да поред наведених, садржи и друге лековите састојке.
Хајдучка трава за желудац
Употребом уља хајдучке траве, или мешавине ове биљке са кантарионом, може се ублажити, или потпуно излечити чир на желуцу. Препоручена доза је по једна кафена кашичица пре доручка и пре вечере. Осим хајдучке траве, и следеће биљке делују лековито на желудац:
Хајдучка трава за женске болести
Чест проблем жена јесте појачан вагинални секрет, односно бело прање. Припрема једноставног чаја који се користи као саставни део одржавања личне хигијене може вам помоћи у борби против њега.
Потребно је по 40 грама листа и цвета хајдучке траве и камилице уз додатак 10 грама листа коприве промешати. Узети четири кашике ове смеше и попарити литром кључале воде. Када се прохлади и достигне температуру тела користити за запирање.
Како се користи хајдучка трава?
Може се користити као:
- Чај
- Уље.
Чај од хајдучке траве
Један од најчешћих лековитих напитака код нас је управо чај од хајдучке траве. Припрема се тако што се 2 кашике биљке прелије са 200мл кључале воде, поклопи и охлађен пије пре јела. Овај напитак има посебну улогу у јачању организма и побољшавању апетита.
Уље хајдучке траве
Етарско уље понекад, због азулена, начина дестилације као и трајања самог процеса, може бити плаве боје. Што је плава боја интензивнија, количина азулена је већа, а самим тим и квалитет уља бољи. Поред њега у свом саставу има око 10% цинеола, тујона, борнеола, пинена, мравље и валеријанске киселине…
Примену налази у медицини, фармацији и козметици. Делотворно је против упале слузнице и коже, против опекотина изазваних сунчањем, као козметички препарат за негу осетљиве коже.
Припрема уља од хајдучке траве
Као најбоља превентива од опекотина изазваних сунчањем користи се уље од хајдучке траве. Припрема је једноставна, а заштита коју пружа кожи огромна.
Литар уља од кукурузних клица пресути у теглу па затим у њу додати 100 грама уситњеног листа хајдучке траве. Теглу увезати најлоном, обмотати крпом и ставити у дубоку шерпу на чијем дну се налази дрвена слама и неколико крпа, па прелити хладном водом.
Кувати на тихој ватри око 3 сата. Након тога оставити склонити са ватре и оставити да се вода потпуно охлади. Из хладне воде извадити теглу и кроз чисто фланелско платно процедити садржај тегле.
Добијено уље хајдучке траве расподелити у мање стаклене бочице и за најбољи ефекат као поклопац користити пампур.
Најбоље је обилно мазати цело тело, све док се не поцрни и ризик од опекотина сведе на минимум.
Исто уље се може користити и против хемороида (шуљева), тако што се парче платна натопи и стави на шуљеве да преноћи.