Један од првих весника пролећа у нашим крајевима је јагорчевина. Према народном веровању она симболизује љупкост и победу.
Јагорчевина има важно место у традицији англо-саксонских народа. Код ових народа је обичај да се приликом венчања цветови јагорчевине бацају пред младенце. Шекспир је често спомиње у својим делима као знак добро очуваног и богатог пашњака.
| Латинско име | Primula veris L. |
| народна имена | јаглика, грмуљица, јаглац, јаглац рани, лестегин, гајчин, галчина, јаглица, јагорчина, јаготац, крстата јаглика, крстато иглице, крстато јагличе, крстато јегличе, куњавац, лестедај, пискалица, прамалиће, сунашце, цвићац, галцина |
| где расте | у шумама, поред потока, поред живих ограда и испод жбуња |
| време бербе | надземни део – март, април, мај; ризом – септембар, октобар, новембар |
| температура на којој се суши | подземни део биљке – 45-50℃; надземни део биљке – 35℃ |
| лечи | плућа – кашаљ, бронхитис, алергије; срце – срчану инсуфицијенцију |
| користи се у облику | чаја, сирупа, тинктуре, етеричног уља |
Како изгледа јагорчевина?
Изглед јагорчевине карактерише кратак ризом из ког избија розета од неколико листова. Стабљика је висока 15-30 цм, а на њеном врху се налази по неколико левкастих жутих цветова. На дну сваког цвета се налазе жуте мрље.
Дршка и наличје листова су прекривени ситним длакама. Листови јагорчевине су неравни, наборани са перастим жилама. Ризом је тамне боје, дужине до 10 цм и дебљине и до 5 цм. Корење је танко и светле је боје. Пресеком ризома можемо видети белу кору пуну скроба и у средини малу светлу срж без скроба.
Када и како се бере јагорчевина?
Време брања јагорчевине, зависи од тога да ли беремо надземни или подземни део биљке. Лист и цвет се беру у пролеће, односно од марта до маја. Ризом са кореном се бере од септембра до новембра.
Цвет јагорчевине треба убрати са дршком и добро и брзо осушити.
Јагорчевина садржи велике количине витамина Ц, а поготову у листу (око 6%) и у цвету (око 5%).
Да би заштитили јагорчевину од масовне експлоатације и нестајања са наших простора, на проређеним местима не треба вадити корен и ризом. На богатијим местима вршити делимичну експлоатацију на сваких 3-5 година. Берачи би требало да при вађењу врх ризома с пупољцима одсеку и врате у земљу.
Како се суши јагорчевина?
Подземне органе је након брања потребно очистити од земље, брзо опрати у хладној води и што пре осушити на сунцу или у загрејаној сушилици на 45-50℃.
Јагорчевина садржи 5-10% сапонозида, овај постотак варира у зависности од годишњег доба, врсте и подврсте. Уколико је корен лоше осушен и складиштен онда постаје мање лековит. Временом губи лековита својства, тако да је најбоље брати га у количинама довољним за једну сезону.
Листови јагорчевине имају исту медицинску употребу али слабије дејство.
Где расте јагорчевина?
Јагорчевина, у нашем језику позната и као јаглика, је дуговечна зељаста биљка. Расте у Европи и Азији и то на сунчаним и сувим ливадама, међу грмљем, по ретким шумама. Може расти у умереном хладу као што су шуме али не смета јој ни директно сунце.
Прилично је издржљива биљка и успева готово на свим типовима земљишта. Успева на песковитом и глиненом земљишту са великим распоном пХ вредности, од киселе до базне.
Јагорчевина као лек
Јагорчевина се одвајкада користила у медицинске сврхе код спазма, грчева, парализе и реуматских болова. Сапонине које садржи имају улогу експекторанса (ова материја се показала као делотворна у чишћењу бронхијалне слузи). Поред њих богата је и салицилатима – материјом која улази у састав аспирина.
Коришћење ове биљке се не препоручује трудницама и пацијентима сензитивним на аспирин или који користе антикоагулансе.
Цвет и лист имају диафоретичко, диуретичко и експекторантно дејство. Беру се у пролеће и користе се свежи или суви. Жута круница има анти-спазмолитичко и седативно дејство. Препоручује се код деце која имају проблем са хипер-активношћу и несаницом. Нека истраживања указују на то да јагорчевина утиче на астму и друге алергијске болести.
Из живог ризома јагорчевине су изоловани хедерозиди без мириса: примверин (примверозид) и примулаверин (примулаверозид).1 Он је благи диуретик и антиреуматик.
Све врсте јагорчевине и јаглике су у већој дози отровне, јер садрже сапонозиде.
Јагорчевина против кашља
Корен јагорчевине је најраспростањенији природни лек за уклањање слузи из бронхија. Од осушеног корена се добија прах који се користи за изазивање кашља.
Осим за искашљавање јагорчевина такође помаже код хроничног кашља код бронхитиса, грипа и других фебрилних стања.
Јагорчевина као лек за срце
Доказана су јака кардиопротективна својства јагорчевине код срчане инсуфицијенције2 .
Биљни медицински продукти су на овом пољу учинковити, а са друге стране имају мањи број нуспојава у односу на синтетичке лекове. Због тога су научници испитивали ефекат сувог екстракта јагорчевине на миокардиалне контрактилне функције.
Установљена је да јагорчевина поседује велики број једињења која имају позитиван ефекат на контракције миокарда, као што су агликони, гликозиди и полиметоксилирани флавоноиди. Осим ове биљке су се матичњак и коприва такође показали као делотворни лек за срце. А босиљак као лек за крвне судове и притисак.
Како користити јагорчевину?
Од јагорчевине се у највећој мери праве чајеви, тинктуре, сируп и екстрахује се етерично уље.
Јагорчевина чај
Осим за респираторне тегобе, јагорчевина као лек може користити и против инсомније. Чај против инсомније укључује више врста биља:
- 50г цветова јагорчевине
- 25г лаванде
- 10г кантариона
- 15г хмеља
- 5г валеријане
Ова смеша се прелије са 250мл вреле воде и заслади се медом по жељи.
Тинктура јагорчевине
Тинктура јагорчевине се може правити на више начина и користити као тоник за смирење.
Цветови јагорчевине се прелију ракијом или другим алкохолним пићем и оставе се да одстоје 2-6 недеља. Након тога се пребацују у тамне флаше и узима се 10-50 капи дневно. Ако је тинктура јака, може се разблажити по жељи.
Како гајити јагорчевину?
Код јагорчевине разликујемо мушки и женски цвет, тако да је оплодња могућа између ових цветова. Карактеристика женске јединке је да може нарасти до 30цм, док су листови до 25 цм дужине и 2-6 цм ширине. Боја цвета је најчешће светложута и бела али се могу наћи црвени и ружичасти.
Јагорчевини одговарају ниске температуре и отпорна је на хладне зиме али је треба током лета штитити од јаког сунца. Семе се сеје у касно пролеће или рано лето на супстрату које задржава воду уз редовно наводњавање. Када се на биљци појаве први прави листови, после 20-30 дана их треба пресадити у саксије или на неку површину на којој ће расти.
1Под утицајем ензима примверозидазе, примверин се хидролизује на један молекул примверозе и на метилни естар пара-метоксисалицилне киселине, а примулаверин даје примверозу и метилни естар мета-метоксисалицилне киселине.
2Поремећај функције срца који се манифестује у ситуацији када срце као пумпа не може да обезбеди довољно крви да би задовољило потребе организма за кисеоником и хранљивим материјама у напору, а у неким случајевима и у миру.
Извори
- Лечење биљем; Др. Јован Туцаков, Издавачка организација „Рад“ Београд
- Приручник за сакупљаче биља; Драгослав Животић, Драгана Животић, Светлана Животић, „Отокар-Керсовани-Ријека“ Београд
