Иако коприва представља најпрезренији коров код нас, она је успела да нађе примену у нашим домаћинствима као прва пролећна зелена салата. За време гладних година, којe код нас нису биле реткe, коприва је за људе и животиње увек била примарна храна.
По старословенском веровању, бог Перун је кажњавао бацајући громове. Коприва пече попут ватре и зато се за њу сматрало да је савезница бога Перуна. Због тога гром неће у коприве.
Коприва садржи бројна једињења која позитивно утичу на наш организам. Њени листови садрже танине, хлорофил, мрављу и сирћетну киселину, каротен, фитостерол, лецитин, доста витамина Ц и К. Њене жарне ћелије садрже доста ацетилхолина и хистамина.
Латинско име | Urtica dioica |
народна имена | жара, питома коприва, велика коприва, пасја купина |
где расте | где год има меког тла |
време брања | корен на пролеће или јесен, листови пре цветања |
температура на којој се суши | 35°C |
лечи | анемију, слабу циркулацију, простату, опадање косе, реуму, уринарне инфекције |
користи се у облику | чаја, тинктуре, сирупа, у исхрани, шампона |
Како изгледа коприва?
Корен коприве је жиличаст, стабло је усправно величине 1,5м. Листови су издужени, храпави, јајасти и тестерасто назубљени. Цвет је двополан, зелено-жуте боје, малих димензија и груписан у висеће цвасти. Цвета од јула до септембра. Семе је ситно и има велики потенцијал клијања и преживљавања неповољних услова. Карактеристично је то да је цела биљка прекривена маљама.
Често се у народу спомињу мртва коприва (Lamium) и црна коприва (Ballota nigra). Овде се дакле не ради о истој биљци. Треба назначити да ове две биљке припадају породици Lamiaceae (уснатица) док обична коприва припада породици Urticaceae. Листови мртве коприве се користе у исхрани за припрему салата и супа, док се корен користи у справљању напитака јер је богат витамином Ц.
Када и како се бере коприва?
Морамо опрезно бирати место на којем ћемо брати лековито биље. Коприва се налази готово свуда и неопходно је брати ван индустријских зона, насељених и прометних места. Најидеалније доба за брање коприве је око поднева, када нема росе. Са собом морамо понети дуге панталоне и дубоке чизме, као и мању лопату ако желимо да беремо корен коприве који је такође богат минералним материјама.
Морамо се уверити да су листови здрави, зелени,млади и без биљних ваши. Коприва се бере од пролећа до јесени и цвета од маја до септембра. Корен коприве треба брати у пролеће или на јесен. Листови се беру пре цветања јер је доказано негативно дејство листова на бубреге након цветања.
Где расте коприва?
Коприва расте готово свуда, на напуштеним ливадама, шумама, у парковима и другим местима. Тло на којем расте је врло меко и готово растресито тако да њено брање укључује врло мали напор.
Како се суши коприва?
Након брања, листови се стављају у корпе растресито и без набијања. Потом се листови ставе да се суше у што тањем слоју са честим окретањем да се не би изгубила зелена боја.
Коприва као лек
Вршени су бројни експерименти на лабораторијским животињама и на болесницима са листом коприве и њеним хлорофилом. Резултати који су добијени су се показали врло позитивно на лечење тешких болести као што је анемија. Поред овога коприва се успешно примењује и код болести срца, рахитиса и ниског крвног притиска. Такође се користи и у превенцији одређених тропских болести као што је денга грозница, кала-азар, жута грозница и жучних обољења.
Најновија истраживања су показала да екстракт коприве значајно утиче на сензитивност ћелија рака дојке на паклитаксел.
Коприва као лек за анемију
Анемија се јавља услед недостатка гвожђа које је неопходно да би наше тело произвело довољан број здравих еритроцита и тиме снабдео наше тело кисеоником. Гвожђе представља главни састојак хемоглобина, протеина који је задужен за везивање кисеоника. Коприва, која је богата гвожђем, представља одличан додатак исхрани особама које болују од ове болести.
Чај против анемије се прави тако што се пуна шака младих лисних пупољака прокува 15 минута у 1 литри воде и пије се у место воде месец дана. Препоручује се да се чај заслади медом због његових органолептичких својстава које обогаћују сам чај.
Коприва као лек за циркулацију
Коприва се успешно користи у превенцији и лечењу кардиоваскуларних болести. Доказано је хипотензионо и вазодилатационо својство коприве на бројним експериментима који су спроведени у земљи и иностранству. Коприва стимулише продукцију азот-моноксида, који се понаша као вазодилататор те опушта крвне судове и омогућује им да се шире. Такође, у коприви се налазе једињења која могу да блокирају калцијумове канале, тако да долази до опуштања срчаног мишића. Као природни лек за срце се такође користе и матичњак, босиљак и јагорчевина.
Коприва као лек за простату
Доказано је позитивно дејство коприве при лечењу бенигне хиперплазије простате (БПХ) или увећања простате узроковано растом нових ћелија простате. Истраживања су показала да ова биљка спречава конверзију тестостерона у дихидротестостерон који је повезан са појавом ове болести.
Коприва за косу и лице
Чај или алкохолни екстракт надземног дела биљке, или још чешће корена се користи за пораст косе, против опадања косе и против перути. Захваљујући анти-хистаминском, анти-инфламаторном и анти-микробном дејству, коприва се користи при лечењу екцема и акни. Она смањује црвенило, иритацију и свраб на кожи и позитивно утиче и на зарастање рана. Да би ова својства дошла до изражаја, неопходно је направити чај, оставити да се охлади па потом наносити га на лице.
Опште познати лек против опадања косе је да се 100г листа кува 20 минута у пола литра воде, потом се дода 25г камилице, поклопи и остави 8 сати. Потом се цеди и у тој течности се додаје 200г винског сирћета и овом смешом се сваки дан трља корен косе.
Чај од коприве за уринарне инфекције
Као диуретик, коприва побољшава мокрење и спречава појаву камена и бубрегу. Доказано је да одређена једињења код коприве спречавају нагомилавање калцијум оксалата у бубрезима и тиме спречавају појаву камена.
Како се користи коприва?
Чај од коприве
50г уситњеног лишћа се кува 15 минута у 1 литри воде, остави се преко ноћи и у току дана се пије у место воде као средство за јачање против анемије, жутице и камена у бешици.
Семе коприве је богато материјама и витаминима које позитивно утичу на кожу, косу и бубреге. Од њега се може направити тоник за поправљање расположења јер је богато витамином Ц и есенцијалним масним киселинама. Семенке се могу јести као такве или као додатак јелима.
Тинктура коприве
За прављење тинктуре од коприве, неопходно је:
-500мл 90% етанола
-100г уситњеног листа
-Тегла са поклопцем
-Чиста крпа која ће послужити као филтер
-Боца од тамног стакла у којој ће стајати тинктура.
Помешати листове и алкохол у тегли и ставити да одстоји 2-3 недеље на тамном и хладном месту са дневним мешањем. Након тога, тинктура се филтрира и држи у тамним боцама. 1-3 капи се растворе у 100мл воде која може да се попије или гргори. Може се ставити и једна кап под језик ради ефективнијег деловања.
Сируп од коприве
1 кг сока од коприве се прокува и процеди кроз фланеленско платно до бистрине, потом се помеша са 2кг меда и кува се 15 минута. Узима се 3-4 кашике дневно.
Коприва у исхрани
Од коприве се могу правити бројна јела која која представљају посластице на нашим трпезама.
Шампон од коприве
Као што смо напоменули, коприва представља одличног саборца у борби против опадања косе. Сува или свежа коприва, као и тинктура се може помешати са обичним шампоном и тако га обогатити.
Коприва као инсектицид
Коприва представља прави парадокс када говоримо о њеном својству пестицида. Њом се хране бројне инсекти али представља и репелент за одређене врсте као што су паразитске осице и биљне ваши. У великој мери се користи у органској агрикултури као пестицид или као органско ђубриво.
1кг свежих или 200гр сувих листова се стави у 10л воде (по могућству кишнице) где је омогућено струјање ваздуха (полу отворене буради). Држи се по могућству 24 сата, 7 дана или 15 дана уз свакодневно мешање. Смеша се може чувати годину дана у добро затвореним бурадима или канистерима на тамном и хладном месту.
Смеша од 24 сати се не разблажује и користи се против паразитских осица у ранијем стадијуму инфестације.
Смеша од 7 дана се раствара у води пропорцијиом 1:20 и користи се при спречавању гљивица и паразита.
Смеша која је стајала 15 дана се раствара пропорцијом 1:50 и користи се као органско ђубриво у иницијалним фазама биљног раста.
Извори
- Природно лечење биљем; Никола Геленчир, Накладни завод “Знање” Загреб
- Screening of pharmacological uses of Urtica dioica and other benefits; Raouia Dhouibi et al.
- Urtica spp.: Ordinary Plants with Extraordinary Properties; Dorota Kregiel et al.