Шипурак (Rosa canina L.)

Шипурак се од давнина се примењује као извор витамина Ц и осталих једињења попут полифенола, каротеноида, угљених хидрата и масних киселина. Наш народ га је највише примењивао преко зиме, јер пре развоја технологије није било пуно витаминских намирница које имају дужи рок трајања. Осим витамина Ц, шипак поседује и друге састојке који човека чине отпорнијим према многим болестима – антиоксиданси, полифеноли и картеноиди.

Латинско име	Rosa canina L.
народна имена	бела ружа, дивљи шипак, дивља ружа висока, пасја драча, пасја рожа, плотна ружица, роса од плота, шипурика, шибек, шип, шипке, шипурина, шипчаница, шчипак
где расте	има га у изобиљу, највише по ободима шума, поред путева и по међама
време брања	плод – од средине септембра до краја новембра
температура на којој се суши	40°C
лечи	срце, хиперлипидемију, артритис, остеопорозу, дијареју
користи се у облику	чаја, тинктуре, инхалирање, у исхрани

Како и када се бере шипурак?

Плодови шипурка беру се у периоду од средине септембра па до краја новембра. Беру се када нису сасвим дозрели и када добију црвенкасту боју. У незрелим, зеленим плодовима нема адекватне концентрације биолошки активик супстанци, који су разлог лековитости ове биљне дроге. Плодове је потребно одмах након бербе осушити.

Како се суши шипурак?

Након што се шипурак очисти најпогодније га је одмах сушити на температури од око 40C. Може се сушити и на традиционални начин, тако што се поређа танко у једном слоју и стави надиректно на сунце, или се може одложити на промајном и сувом месту.

Лековита својства шипурка

Шипурак је биљка која је одавно позната и користи се у народној медицини. Лековити су сви делови биљке. Плод је највише испитан и најбогатији лековитим супстанцама. Сем у лековите сврхе, када се најчешће користи у облику воденог екстракта (чаја), плод шипурка користи се за припрему мармелада и пекмеза. Шипурак показује антиоксидативну активност због присутног великог садржаја полифенолних једињења, витамина Ц, витамина Е, такође садржи и картеноиде од којих и потиче црвенкаста боја плода. Управо због ових биоактивних супстанци чај од шипурка користи се код дијареје, неких придружених болести срца, хиперлипидемије, дијабетеса, реуматоидног артритиса, остеопорозе, реналних поремећаја, хепатотоксичности и код неких кожних обољења. Показује и благу неуропротективну активност и антимикробни ефекат.

Употреба шипурка као биљни лек код свих ових обољења уско је повезана са антиоксидативном активношћу коју показују и водени екстракти (чај) и алкохолни екстракти (тинктуре) ове биљне дроге. Антиоксидативна активност потиче од полифенолних једињења која спадају у секундарне метаболите биљака. Новија истраживања указала су на то да се у основи многих масовних хроничних и незаразних болести данашњице управо налази оксидативни стрес. Тачан узрок оксидативног стреса није познат али се повезује са савременим стилом живота, неадекватне исхране, сна, физичке активности… Слободни радикали су једињења која узрокују оксидативни стрес и оштећују ткива у организмукао и саму ДНК. Оштећења ДНК  као резултат могу довести до бројних мутација а у најгорем случају и до разних канцерогених промена у организму. Слободни радикали који се природно генеришу у нашем организму стварају се у митохондријама наших ћелија и имају важну улогу у имунолошком систеу и одбрани организма од микроорганизама. У слободне радикале спадају реактивне форме кисеоника и азота. У организму постоје системи који слободне радикале неутралишу и отклањају накин што обаве своју улогу. Међутим када дође до дисбаланс у продукцији слободних радикала и њиховој неутрализацији долази до оксидативног стреса. Због одржавања тог баланса и хомеостазе организма, узимајући у обзир данашњи стил живота, неопходно је уности антиоксидансе који неутралишу слободне радикале кроз адекватну исхрану, суплементацију и биљну терапију. Како смо већ рекли да је шипурак богат полифенолним једињењима јасно је да чај од ове биљке има широку примену у превенцији и терапији разних болести као и у очувању здравља, генерално.

Шипурак у терапији дијареје

Шипурак је богат танинима, флавоноидима и сапонозидима. Ове материје делују антидијароично. Ове супстанце на органе за варење утичу тако што смањују лучење мукуса и смањују перисталтику црева, на тај начин побољшава ресорпцију течности и хранљивих материја у дигестивном тракту и делује антидијароично. Због оваквог деловања чај од шипка користи се код пролива.

Шипурак у терапији дијабетеса

Дијабетес мелитс спада у хронична незаразна обољења. Сваке године се региструје све већи број оболелих. Болест карактерише повећан ниво глукозе у крви што је условљено неадекватном секрецијом инсулина, или инсулинском резистенцијом. Секундарне компликације болести које настају као последица оштећења ткива у организму уско су повезани са повећаним стварањем реактивних форми кисеоника и других слободних радикала у организму. И овде би у превенцији и ублажавању симптома болести добро дошао чај од шипурка као биљни лек са антиоксидативним деловањем.

Шипурак у терапији хиперлипидемије

Хиперлипидемија је хронично повећана концентрасија холестерола или триглицерида у крви. Хиперлипидемија знатно повећава ризик за развој разних кардиоваскуларних патолошких стања и болести. Доказано је да екстракти шипурка снижавају концентрацију триглицерида у крви па се могу користити као додатна терапија хиперлипидемије, или за превенцију.

Шипурак у терапији кардиоваскуларних обољења

Управо збох свог својства да снижава нивое холестерола и триглицерида у крви и због свог антиоксидативног деловања чај од шипурка користи се у превенцији кардиоваскуларних болести, а може се користити као додатак исхрани и код особа које већ болују од неког кардиоваскуларног обољења.

Шипурак у терапији реуматоиднох артритиса

Реуматоидни артритис је хронична системска болест аутоимуног порекла. Најчешће напада зглобове што доводи до ерозије хрскавице и деформитета костију и зглобова. Тачан узрочник ове болести није познат, али се сматра да један од узрока јесте стил живота и начин исхране. Биолошки активна једињења шипурка делују антиинфламаторну, а полифенолна једињења хватају и неутралишу реактивне облике кисеоника и азота и на тај начин спречавају даље оштећење ткива.

Шипурак у терапији остеопорозе

Остеопороза је учестало обољење које се јавља код старије популације и чешће је код жена. У овој болести долази до проређивања коштане густине што за последицу има већи ризик од прелома и повреда где су најозбиљнији преломи карлице и кичме. Код остеопорозе долази до појачаног деловања остеокласта који луче реактивне форме кисеоника што тело ставља у оксидативни стрес и реактивне форме кисеоника оштећују коштано ткиво. како је шипурак богат антиоксидативним материјама погодно га је користити у искхрани за превенцију остеопорозе.

Шипурак у терапији акутне бубрежне инсуфицијенције

Најчешћи узрочници акутне бубрежне инсуфицијенције су оксидативни стрес и инфламација, због антиоскидативне активноси и антиинфламаторног ефекта које ова биљна дрога поседује уз консултације са лекаром може се користити као додатак у терапији бубрежне инсуфицијенције.

Шипурак у терапији осталих стања и оболења

Шипурак и препарати од шипурка показују неуроптотективно деловање и могу се користити као помоћна биљна терапија Алцхајмера, јер је доказано да успорава прогресију саме болести. Показује благо антимикробно дејство, а користи се и као састојак разних козметичких и антиејџинг препарата.

Припрема чаја од Шипурка

Једну до две кафене кашичице уситњеног плода потопити у 200ml хладне воде, оставити да одстоји мало, потом прокувати и процедити. Овако припремљену шољу чаја пити неколико пута дневно.

Контраиндикације и токсичност

Нису познате контраиндикације за примену чаја и других препарата од шипурка. Чај не треба користити само у случају када је особа алергична на биљку. Нема података о безбедности примене премарата од шипка у трудноћи, па се препоручује консултација са лекаром.
Шипак се сматра безбедним за употребу у току дојења и код деце.