Lekovito bilje raste svuda oko nas, samo od sebe, neverovatno je lako brati ga i koristiti. “Uz nadgledanje, čak i dečje ručice mogu brati lekovito bilje”, govorio je naš mnogocenjeni akademik Jovan Tucakov. Zbog biološke raznovrsnosti koja je krasi, naša zemlja izobiluje lekovitim biljem. Čajduk je sajt na kome možete naći sve bitne informacije vezane za branje lekovitog bilja koje raste kod nas. Kako određeno bilje izgleda, kako ga razlikovati, kada ga brati, kako ga sušiti, koja su lekovita svojstva.

Kako se koristi Čajduk?

Klikom na meni možete odabrati biljku o kojoj želite da čitate. Klikom na lupu možete u pretraživaču ukucati organ ili bolest koja vas zanima i dobiti izlistane biljke koje imaju lekovita dejstva vezana za taj pojam.

Kao izvor je korišćena stručna literatura, tako da su informacije pouzdane i proverene. Velikim delom su izvori iz dela našeg akademika Jovana Tucakova, upravnika instituta za farmakognoziju i osnivača i upravnika instituta za proučavanje lekovitog bilja dr Josif Pančić.

Kalendar branja lekovitog bilja

Da bi od biljke dobili što više lekovitih svojstva, moramo je brati u pravo vreme. Kada se koje bilje bere će varirati ne samo od biljke do biljke, već i od samih delova biljke. Na primer cvet i list gloga se beru aprila, dok se plod te iste biljke ubira tek novembra.

Januarimela
Februarborovi i brezovi pupoljci, pirevina, maslačak
Martjagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, hrastova i vrbova kora, pupoljci breze i topole
Apriljagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, glog, božur, dobričica, gorocvet, oman, plućnjak, rusomača, trn, kamilica
Majkopriva, maslačak, glog, gorocvet, kamilica, plućnjak, božurov i bagremov cvet, bokvica, breza, buhač, dobričica, mrtva kopriva, kupina, lipa, majčina dušica, matičnjak, medveđe grožđe, virak, zova, žalfija, islandski lišaj, jagoda
Junglog, plućnjak, dobričica, bokvica, breza, brusnica, buhač, hajdučka trava, jagorčevina, kantarion, kičica, matičnjak, majčina dušica, bela mrtva kopriva, nana, neven, rusomača, majska ruža, crni slez, kamilica, virak, zova, žalfija, islandski lišaj, jagoda
Julbela mrtva kopriva, bokvica, breza, brusnica, hajdučka trava, kantarion, matičnjak, nana, podbel, pelen, rusomača, crni slez, beli slez, virak, zova, islandksi lišaj, borovnica, divlja ruža, brđanka, jagoda, divizma, podubica, kopriva, kupina, lavanda, lipa, mažuran, miloduh, rastavić, sitnica, timijan, troskot, vidac, divlji origano (vranilovka)
Avgustbokvica, borovnica, brđanka, hajdučka trava, ivanjsko cveće, islandski lišaj, kantarion, kim, kleka, kopriva, kupina, mažuran, miloduh, majčina dušica, pelen, neven, petrovac, podbel, crni slez, beli slez, sitnica, smilje, srcopuc, razgon, vidac, troskot, rutvica
Septembaršipak, drenjine, hrastova kora i žir, islandski lišaj, klekinje, kokotac, krušina, lincura, komorač, nana, neven, valerijana, oman, oskoruša, pelen, peršun, pirevina, repušina, sapunjača, beli slez, trava od srca, trava od srca, sladić, žutika,
Oktobarangelika, burjan, brđanka, glog, iđirot, klekinje, kopriva, lincura, maslačak, komorač, valerijana, peršun, repušina, sapunjača, beli slez, trava od srca, trnjine, sladić, zova
Novembargloginje, klekinje, maslačak, valerijana, iđirot, repušina, trava od srdobolje, zečji trn, zubača
Decembarimela

Bilje kojeg se treba paziti

Neka od sledećih bilja se koriste za izradu veoma bitnih lekova, što će reči da su vrlo lekovita, (naročito digitalis). Međutim ona u sebi sadrže alkaloide koji u određenim dozama mogu da budu otrovni. Zato je bolje da nestručne ruke ne barataju ovim biljem, jer to može da bude opasno. Ovim se lista otrovnog bilja ne iscrpljuje, već su navedena samo neka od frekventnijih na našim prostorima. Treba biti oprezan sa svakom biljkom čija su nam dejstva nepoznata.

Digitalis
Bunika
Velebilje
Tatula
Đurđevak
Čemerika

Kako se bere lekovito bilje?

Da bi lekovito bilje koje beremo zadržalo što više svoje lekovitosti, bitno je da bude ubrano u pravo vreme i na pravi način. Osim toga je bitno da vodimo računa o tome da zaštitimo sebe prilikom branja bilja, a i da ne ugrozimo određenu biljku.

  • Sakupljamo samo zrele jedinke i samo onaj deo koji koristimo.
  • Beremo samo ono bilje koje sa sigurnošću možemo da identifikujemo.
  • Ne treba brati bilje pored puta. Na bilje pored puta i sličnim zagađenim mestima sleće velika količina prašine i izduvnih gasova, zbog toga ovo bilje nije pogodno za branje i korišćenje.
  • Bilje treba brati po suvom i lepom vremenu. Optimalno je brati bilje neki dan posle kiše, jer je ono onda očišćeno od strane prirode, najsočnije i najlekovitije. Ali nikako neposredno posle kiše ili rose. Bilje mora biti potpuno suvo da se ne bi ukvarilo i izgubilo svoja lekovita svojstva. Bilje je najbolje brati u podne.
  • Zabranjene tehnike branja: kidanje biljke, čupanje iz korena (ako koren nije lekovit), korišćenje češlja za branje, sečenje grana, udaranje biljke štapom.
  • Jednu uberi, jednu preskoči. Bilje ne treba eksploatisati i time uništiti prinos za naredne godine i ugrožavati ga. Ako na jednom mestu uberemo sve jedinke jedne vrste, sledeće godine je tu neće biti.
  • Beremo samo ono bilje koje je dobro zastupljeno na površini na kojoj beremo. Dobra zastupljenost znači da bilje zauzima više od 50% površine.
  • Radi regeneracije biljke – ako beremo plod, seme ili cvet, 30% treba ostaviti netaknuto. Ako beremo listove, onda moramo 70% njih ostaviti netaknute na jedinki.

Kako se suši lekovito bilje?

Način na koji se bilje suši je ključan za održavanje lekovitosti biljke. Ako bilje sušimo na nepovoljan način, biljka može u potpunosti izgubiti svoju lekovitost. Organska jedinjenja u biljkama se vrlo brzo nakon branja razlažu, tako da je bitno da se što pre počne sa sušenjem. Ne suši se sve bilje na isti način i na istoj temperaturi, zato možete u članku o svakoj biljci pročitati i kako se suši. Ovde ćemo dati neke opšte smernice koje važe za većinu bilja:

  • Bilje se suši u hladu. Sunčeva svetlost šteti većini lekovitih bilja i uzrok je gubitka lekovitih svojstva.
  • Bilje se suši na promaji. Ako bilje sušimo prirodnim putem, onda moramo za to obezbediti prostoriju gde vazduh cirkuliše i redovno je provetravati. U suprotnom bilje koje smo ubrali može da istruli.
  • U toku sušenja bilje treba okretati. Ovo treba činiti nežno.
  • Bilje nikako ne treba sušiti na gomili već u tankim slojevima.
  • Bilje ne treba sušiti u prostorijama gde je procenat vlage visok. Podrumi i garaže nisu pogodni za sušenje bilja.
  • Veštačko sušenje bilja daje izrazito bolje rezultate od prirodnog. Sušenje u kontrolisanim uslovima obezbeđuje najkvalitetnije lekovito bilje. Na jesen i u periodima lošeg vremena je vrlo teško osušiti bilje prirodnim putem, zbog visoke vlažnosti vazduha i niskih temperatura.