Jedan od prvih vesnika proleća u našim krajevima je jagorčevina. Prema narodnom verovanju ona simbolizuje ljupkost i pobedu.

Jagorčevina ima važno mesto u tradiciji anglo-saksonskih naroda. Kod ovih naroda je običaj da se prilikom venčanja cvetovi jagorčevine bacaju pred mladence. Šekspir je često spominje u svojim delima kao znak dobro očuvanog i bogatog pašnjaka.

Latinsko imePrimula veris L.
narodna imenajaglika, grmuljica, jaglac, jaglac rani, lestegin, gajčin, galčina, jaglica, jagorčina, jagotac, krstata jaglika, krstato iglice, krstato jagliče, krstato jegliče, kunjavac, lestedaj, piskalica, pramaliće, sunašce, cvićac, galcina
gde rasteu šumama, pored potoka, pored živih ograda i ispod žbunja
vreme berbenadzemni deo – mart, april, maj; rizom – septembar, oktobar, novembar
temperatura na kojoj se sušipodzemni deo biljke – 45-50℃; nadzemni deo biljke – 35℃
lečipluća – kašalj, bronhitis, alergije; srce – srčanu insuficijenciju
koristi se u oblikučaja, sirupa, tinkture, eteričnog ulja

Kako izgleda jagorčevina?

Izgled jagorčevine karakteriše kratak rizom iz kog izbija rozeta od nekoliko listova. Stabljika je visoka 15-30cm, a na njenom vrhu se nalazi po nekoliko levkastih žutih cvetova. Na dnu svakog cveta se nalaze žute mrlje.
Drška i naličje listova su prekriveni sitnim dlakama. Listovi jagorčevine su neravni, naborani sa perastim žilama. Rizom je tamne boje, dužine do 10 cm i debljine i do 5 cm. Korenje je tanko i svetle je boje. Presekom rizoma možemo videti belu koru punu skroba i u sredini malu svetlu srž bez skroba.

jaglika

Kada i kako se bere jagorčevina?

Vreme branja jagorčevine, zavisi od toga da li beremo nadzemni ili podzemni deo biljke. List i cvet se beru u proleće, odnosno od marta do maja. Rizom sa korenom se bere od septembra do novembra.
Cvet jagorčevine treba ubrati sa drškom i dobro i brzo osušiti.

Jagorčevina sadrži velike količine vitamina C, a pogotovu u listu (oko 6%) i u cvetu (oko 5%).

Da bi zaštitili jagorčevinu od masovne eksploatacije i nestajanja sa naših prostora, na proređenim mestima ne treba vaditi koren i rizom. Na bogatijim mestima vršiti delimičnu eksploataciju na svakih 3-5 godina. Berači bi trebalo da pri vađenju vrh rizoma s pupoljcima odseku i vrate u zemlju.

Kako se suši jagorčevina?

Podzemne organe je nakon branja potrebno očistiti od zemlje, brzo oprati u hladnoj vodi i što pre osušiti na suncu ili u zagrejanoj sušilici na 45-50℃.

Jagorčevina sadrži 5-10% saponozida, ovaj postotak varira u zavisnosti od godišnjeg doba, vrste i podvrste. Ukoliko je koren loše osušen i skladišten onda postaje manje lekovit. Vremenom gubi lekovita svojstva, tako da je najbolje brati ga u količinama dovoljnim za jednu sezonu.

Listovi jagorčevine imaju istu medicinsku upotrebu ali slabije dejstvo.

Gde raste jagorčevina?

Jagorčevina, u našem jeziku poznata i kao jaglika, je dugovečna zeljasta biljka. Raste u Evropi i Aziji i to na sunčanim i suvim livadama, među grmljem, po retkim šumama. Može rasti u umerenom hladu kao što su šume ali ne smeta joj ni direktno sunce.


Prilično je izdržljiva biljka i uspeva gotovo na svim tipovima zemljišta. Uspeva na peskovitom i glinenom zemljištu sa velikim rasponom pH vrednosti, od kisele do bazne.

jagorčevina

Jagorčevina kao lek

Jagorčevina se odvajkada koristila u medicinske svrhe kod spazma, grčeva, paralize i reumatskih bolova. Saponine koje sadrži imaju ulogu ekspektoransa (ova materija se pokazala kao delotvorna u čišćenju bronhijalne sluzi). Pored njih bogata je i salicilatima – materijom koja ulazi u sastav aspirina.
Korišćenje ove biljke se ne preporučuje trudnicama i pacijentima senzitivnim na aspirin ili koji koriste antikoagulanse.


Cvet i list imaju diaforetičko, diuretičko i ekspektorantno dejstvo. Beru se u proleće i koriste se sveži ili suvi. Žuta krunica ima anti-spazmolitičko i sedativno dejstvo. Preporučuje se kod dece koja imaju problem sa hiper-aktivnošću i nesanicom. Neka istraživanja ukazuju na to da jagorčevina utiče na astmu i druge alergijske bolesti.
Iz živog rizoma jagorčevine su izolovani hederozidi bez mirisa: primverin (primverozid) i primulaverin (primulaverozid).1 On je blagi diuretik i antireumatik.
Sve vrste jagorčevine i jaglike su u većoj dozi otrovne, jer sadrže saponozide.

Jagorčevina protiv kašlja

Koren jagorčevine je najrasprostanjeniji prirodni lek za uklanjanje sluzi iz bronhija. Od osušenog korena se dobija prah koji se koristi za izazivanje kašlja.


Osim za iskašljavanje jagorčevina se takođe koristi kao pomaže kod hroničnog kašlja kod bronhitisa, gripa i drugih febrilnih stanja.

Jagorčevina kao lek za srce

Dokazana su jaka kardioprotektivna svojstva jagorčevine kod srčane insuficijencije 2.
Biljni medicinski produkti su na ovom polju učinkoviti, a sa druge strane imaju manji broj nuspojava u odnosu na sintetičke lekove. Zbog toga su naučnici ispitivali efekat suvog ekstrakta jagorčevine na miokardialne kontraktilne funkcije.


Ustanovljeno je da jagorčevina poseduje veliki broj jedinjenja koja imaju pozitivan efekat na kontrakcije miokarda, kao što su aglikoni, glikozidi i polimetoksilirani flavonoidi. Osim ove biljke su se matičnjak i kopriva takođe pokazali kao delotvorni lek za srce.

Kako koristiti jagorčevinu?

Od jagorčevine se prave čajevi, tinkture, sirup i ekstrahuje se eterično ulje.

Jagorčevina čaj

Osim za respiratorne tegobe, jagorčevina kao lek može koristiti i protiv insomnije. Čaj protiv insomnije uključuje više vrsta bilja:

  • 50g cvetova jagorčevine
  • 25g lavande
  • 10g kantariona
  • 15g hmelja
  • 5g valerijane

Ova smeša se prelije sa 250ml vrele vode i zasladi se medom po želji.

Tinktura jagorčevine

Tinktura jagorčevine se može praviti na više načina i koristiti kao tonik za smirenje.
Cvetovi jagorčevine se preliju rakijom ili drugim alkoholnim pićem i ostave se da odstoje 2-6 nedelja. Nakon toga se prebacuju u tamne flaše i uzima se 10-50 kapi dnevno. Ako je tinktura jaka, može se razblažiti po želji.

Kako gajiti jagorčevinu?

Kod jagorčevine razlikujemo muški i ženski cvet, tako da je oplodnja moguća između ovih cvetova. Karakteristika ženske jedinke je da može narasti do 30cm, dok su listovi do 25 cm dužine i 2-6 cm širine. Boja cveta je najčešće svetložuta i bela ali se mogu naći crveni i ružičasti.


Jagorčevini odgovaraju niske temperature i otporna je na hladne zime ali je treba tokom leta štititi od jakog sunca. Seme se seje u kasno proleće ili rano leto na supstratu koje zadržava vodu uz redovno navodnjavanje. Kada se na biljci pojave prvi pravi listovi, posle 20-30 dana ih treba presaditi u saksije ili na neku površinu na kojoj će rasti.


1Pod uticajem enzima primverozidaze, primverin se hidrolizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisalicilne kiseline, a primulaverin daje primverozu i metilni estar meta-metoksisalicilne kiseline.

2Poremećaj funkcije srca koji se manifestuje u situaciji kada srce kao pumpa ne može da obezbedi dovoljno krvi da bi zadovoljilo potrebe organizma za kiseonikom i hranljivim materijama u naporu, a u nekim slučajevima i u miru.

Andrej Ilić
Андреј Илић