Iako kopriva predstavlja najprezreniji korov kod nas, ona je uspela da nađe primenu u našim domaćinstvima kao prva prolećna zelena salata. Za vreme gladnih godina, koje kod nas nisu bile retke, kopriva je za ljude i životinje uvek bila primarna hrana.

Po staroslovenskom verovanju, bog Perun je kažnjavao bacajući gromove. Kopriva peče poput vatre i zato se za nju smatralo da je saveznica boga Peruna. Zbog toga grom neće u koprive.

Kopriva sadrži brojna jedinjenja koja pozitivno utiču na naš organizam. Njeni listovi sadrže tanine, hlorofil, mravlju i sirćetnu kiselinu, karoten, fitosterol, lecitin, dosta vitamina C i K. Njene žarne ćelije sadrže dosta acetilholina i histamina.

Latinsko imeUrtica dioica
narodna imenažara, pitoma kopriva, velika kopriva, pasja kupina
gde rastegde god ima mekog tla
vreme branjakoren na proleće ili jesen, listovi pre cvetanja
temperatura na kojoj se suši35°C
lečianemiju, slabu cirkulaciju, prostatu, opadanje kose, reumu, urinarne infekcije
koristi se u oblikučaja, tinkture, sirupa, u ishrani, šampona

Kako izgleda kopriva?

Koren koprive je žiličast, stablo je uspravno veličine 1,5m. Listovi su izduženi, hrapavi, jajasti i testerasto nazubljeni. Cvet je dvopolan, zeleno-žute boje, malih dimenzija i grupisan u viseće cvasti. Cveta od jula do septembra. Seme je sitno i ima veliki potencijal klijanja i preživljavanja nepovoljnih uslova. Karakteristično je to da je cela biljka prekrivena maljama.

Često se u narodu spominju mrtva kopriva (Lamium) i crna kopriva (Ballota nigra). Ovde se dakle ne radi p istoj biljci. Treba naznačiti da ove dve biljke pripadaju porodici Lamiaceae (usnatica) dok obična kopriva pripada porodici Urticaceae. Listovi mrtve koprive se koriste u ishrani za pripremu salata i supa, dok se koren koristi u spravljanju napitaka jer je bogat vitaminom C.

kopriva kao lek

Kada i kako se bere kopriva?

Moramo oprezno birati mesto na kojem ćemo brati lekovito bilje. Kopriva se nalazi gotovo svuda i neophodno je brati van industrijskih zona, naseljenih i prometnih mesta. Najidealnije doba za branje koprive je oko podneva, kada nema rose. Sa sobom moramo poneti duge pantalone i duboke čizme, kao i manju lopatu ako želimo da beremo koren koprive koji je takođe bogat mineralnim materijama.

Moramo se uveriti da su listovi zdravi, zeleni,mladi i bez biljnih vaši. Kopriva se bere od proleća do jeseni i cveta od maja do septembra. Koren koprive treba brati u proleće ili jesen. Listovi se beru pre cvetanja jer je dokazano da imaju negativno dejstvo na bubrege nakon cvetanja.

Gde raste kopriva?

Kopriva raste gotovo svuda, na napuštenim livadama, šumama, u parkovima i drugim mestima. Tlo na kojem raste je vrlo meko i gotovo rastresito tako da njeno branje uključuje vrlo mali napor.

Kako se suši kopriva?

Nakon branja, listovi se stavljaju u korpe rastresito i bez nabijanja. Potom se listovi stave da se suše u što tanjem sloju sa čestim okretanjem da se ne bi izgubila zelena boja.

kopriva

Kopriva kao lek

Vršeni su brojni eksperimenti na laboratorijskim životinjama i na bolesnicima sa listom koprive i njenim hlorofilom. Rezultati koji su dobijeni su se pokazali vrlo pozitivno na lečenje teških bolesti kao što je anemija. Pored ovoga kopriva se uspešno primenjuje i kod bolesti srca, rahitisa i niskog krvnog pritiska. Takođe se koristi i u prevenciji određenih tropskih bolesti kao što je denga groznica, kala-azar, žuta groznica i žučnih oboljenja.

Najnovija istraživanja su pokazala da ekstrakt koprive značajno utiče na senzitivnost ćelija raka dojke na paklitaksel.

Kopriva kao lek za anemiju

Anemija se javlja usled nedostatka gvožđa koje je neophodno da bi naše telo proizvelo dovoljan broj zdravih eritrocita i time snabdeo naše telo kiseonikom. Gvožđe predstavlja glavni sastojak hemoglobina, proteina koji je zadužen za vezivanje kiseonika. Kopriva, koja je bogata gvožđem, predstavlja odličan dodatak ishrani osobama koje boluju od ove bolesti.

Čaj protiv anemije se pravi tako što se puna šaka mladih lisnih pupoljaka prokuva 15 minuta u 1 litri vode i pije se u mesto vode mesec dana. Preporučuje se da se čaj zasladi medom zbog njegovih organoleptičkih svojstava koje obogaćuju sam čaj.

Kopriva kao lek za cirkulaciju

Kopriva se uspešno koristi u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti. Dokazano je hipotenziono i vazodilataciono svojstvo koprive na brojnim eksperimentima koji su sprovedeni u zemlji i inostranstvu. Kopriva stimuliše produkciju azot-monoksida, koji se ponaša kao vazodilatator te opušta krvne sudove i omogućuje im da se šire. Takođe, u koprivi se nalaze jedinjenja koja mogu da blokiraju kalcijumove kanale, tako da dolazi do opuštanja srčanog mišića. Kao prirodni lek za srce se takođe koriste i matičnjak i jagorčevina.

Kopriva kao lek za prostatu

Dokazano je pozitivno dejstvo koprive pri lečenju benigne hiperplazije prostate (BPH) ili uvećanja prostate uzrokovano rastom novih ćelija prostate. Istraživanja su pokazala da ova biljka sprečava konverziju testosterona u dihidrotestosteron koji je povezan sa pojavom ove bolesti.

Kopriva za kosu i lice

Čaj ili alkoholni ekstrakt nadzemnog dela biljke, ili još češće korena se koristi za porast kose, protiv opadanja kose i protiv peruti. Zahvaljujući anti-histaminskom, anti-inflamatornom i anti-mikrobnom dejstvu, kopriva se koristi pri lečenju ekcema i akni. Ona smanjuje crvenilo, iritaciju i svrab na koži i pozitivno utiče i na zarastanje rana. Da bi ova svojstva došla do izražaja, neophodno je napraviti čaj, ostaviti da se ohladi pa potom nanositi ga na lice.
Opšte poznati lek protiv opadanja kose je da se 100g lista kuva 20 minuta u pola litra vode, potom se doda 25g kamilice, poklopi i ostavi 8 sati. Potom se cedi i u toj tečnosti se dodaje 200g vinskog sirćeta i ovom smešom se svaki dan trlja koren kose.

Čaj od koprive za urinarne infekcije

Kao diuretik, kopriva poboljšava mokrenje i sprečava pojavu kamena i bubregu. Dokazano je da određena jedinjenja kod koprive sprečavaju nagomilavanje kalcijum oksalata u bubrezima i time sprečavaju pojavu kamena.

Kako se koristi kopriva?

Čaj od koprive

50g usitnjenog lišća se kuva 15 minuta u 1 litri vode, ostavi se preko noći i u toku dana se pije u mesto vode kao sredstvo za jačanje protiv anemije, žutice i kamena u bešici.

Seme koprive je bogato materijama i vitaminima koje pozitivno utiču na kožu, kosu i bubrege. Od njega se može napraviti tonik za popravljanje raspoloženja jer je bogato vitaminom C i esencijalnim masnim kiselinama. Semenke se mogu jesti kao takve ili kao dodatak jelima.

Tinktura koprive

Za pravljenje tinkture od koprive, neophodno je:
-500ml 90% etanola
-100g usitnjenog lista
-Tegla sa poklopcem
-Čista krpa koja će poslužiti kao filter
-Boca od tamnog stakla u kojoj će stajati tinktura.
Pomešati listove i alkohol u tegli i staviti da odstoji 2-3 nedelje na tamnom i hladnom mestu sa dnevnim mešanjem. Nakon toga, tinktura se filtrira i drži u tamnim bocama. 1-3 kapi se rastvore u 100ml vode koja može da se popije ili grgori. Može se staviti i jedna kap pod jezik radi efektivnijeg delovanja.

Sirup od koprive

1 kg soka od koprive se prokuva i procedi kroz flanelensko platno do bistrine, potom se pomeša sa 2kg meda i kuva se 15 minuta. Uzima se 3-4 kašike dnevno.

Kopriva u ishrani

Od koprive se mogu praviti brojna jela koja koja predstavljaju poslastice na našim trpezama.

Šampon od koprive

Kao što smo napomenuli, kopriva predstavlja odličnog saborca u borbi protiv opadanja kose. Suva ili sveža kopriva, kao i tinktura se može pomešati sa običnim šamponom i tako ga obogatiti.

Kopriva kao insekticid

Kopriva predstavlja pravi paradoks kada govorimo o njenom svojstvu pesticida. Njom se hrane brojne insekti ali predstavlja i repelent za određene vrste kao što su parazitske osice i biljne vaši. U velikoj meri se koristi u organskoj agrikulturi kao pesticid ili kao organsko đubrivo.

1kg svežih ili 200gr suvih listova se stavi u 10l vode (po mogućstvu kišnice) gde je omogućeno strujanje vazduha (polu otvorene buradi). Drži se po mogućstvu 24 sata, 7 dana ili 15 dana uz svakodnevno mešanje. Smeša se može čuvati godinu dana u dobro zatvorenim buradima ili kanisterima na tamnom i hladnom mestu.
Smeša od 24 sati se ne razblažuje i koristi se protiv parazitskih osica u ranijem stadijumu infestacije.
Smeša od 7 dana se rastvara u vodi proporcijiom 1:20 i koristi se pri sprečavanju gljivica i parazita.
Smeša koja je stajala 15 dana se rastvara proporcijom 1:50 i koristi se kao organsko đubrivo u inicijalnim fazama biljnog rasta.

Andrej Ilić
Андреј Илић