Prema narodnom verovanju nekih evropskih naroda, razvojni stadijumi maslačka predstavljaju različita nebeska tela. Njegov žuti cvet predstavlja sunce, rasejana semena predstavljaju zvezde, dok nerasejana semena koja podsećaju na pufnu predstavljaju mesec.

Latinsko imeTaraxacum officinale Web
narodna imenababa marta, bos-gologlav, dečji lančić, žuteljak, kravlje cveće, maslačica, mleč, mlečac, ovčja mlečka, popina pogačica, radič, talijanska salata i dr.
gde rastelivade, pored puteva, u pesku, po njivama, baštama, utrinama
vreme berbelistovi u proleće pre cvetanja, koren u drugoj polovini leta
temperatura na kojoj se suši35-40, ili 2 nedelje na promaji
lekovitostjetra, koža, varenje, kamen u žuči, otežano mokrenje, alergiju na polen
koristi se u oblikučaj, salata, sok, kapi, med

Kako izgleda maslačak?

Maslačak je višegodišnja biljka, visina joj varira od 2 do 100 centimetara. Karakteriše ga višeglavičast rizom, najčešće je potpuno bez ili sa malo vunastih dlaka u kolumu. Stabljika mu je uspravna, sa listovima u vidu rozete. Listovi su goli, testerasto su nazubljeni, odnosno duboko perasto deljeni. Po obodu su celi ili nazubljeni.
Involukrum može biti zeljast, mek, zelenkast ili crnkast.
Cvetova ima mnogo, uglavnom su žute boje, mada se retko može desiti da se u prirodi sretne i primerak u oranžcrvenoj boji. Glavice su male do velike.
Plod, odnosno papus je beo. Ahenija može biti svetla (siva do tamnosmeđa) ili crna, sa mnogo kvržica ili glatka.
Koren je dugačak do 20cm i debeo 0,5-1,5cm, vretenast i valjkast. Spolja je žutomrk. Dok je u svežem stanju koren je pun lepljivog belog mlečnog soka.

Gde raste maslačak?

Maslačak je otporna biljka koja uspeva gotovo na svim podlogama, ali najviše preferira suvu zemlju bogatu humusom, od neutralne do alkalne, direktno sunce ili blagi hlad. Toleriše temperaturu do -29℃.

Maslačak je uobičajena biljka livada i ostalih travnatih površina. Raste pored puteva, u pesku, po njivama, baštama, utrinama.

Ako joj se da mala briga tokom zime, maslačak može tokom cele godine da daje jestive listove. Produkcija semena je uglavnom bespolna, tako da su novonastale jedinke klonovi svojih roditelja tako i vrlo su male razlike među jedinkama.

Kada i kako se bere maslačak?

Vreme cvetanja maslačka je od marta do novembra. Mogu se konzumirati koren, list i cvet.

Treba voditi računa kada se iskopava cela biljka sa korenom, da to bude u rano proleće pre cvetanja. Svi delovi biljke su gorkog ukusa i sadrže beli “mlečni” sok.

Koren ima najviše gorčine u drugoj polovini leta i tada se preporučuje berba, dok kasnije, u jesen, ima više inulina i može se koristiti kao supstitut za kafu (ne sadrži kofein). Listove je najbolje brati u proleće.

Kako se suši maslačak?

Kada se osuši, koren splasne, smežura se, izgubi više od pola svoje težine i postane sivomrk. Javljaju se pruge i nabori, dok su mlečne cevi tamne. Koren se suši na 35℃ u pećnici ili prirodnim putem na mestu na kom struji vazduh do 2 nedelje.

maslačak

Maslačak kao lek

U maslačku se nalaze taraksacin i taraksacerin, heterozidne i u vodi rastvorljive supstance. U korenu pored etarskih ulja se nalaze enzimi, masne kiseline, dosta inulina i šećera. Iz fitosterola su izolovani terpenski alkoholi taraksasterol i beta-amirin.

Maslačak obiluje antioksidansima, molekulima koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala na naše ćelije. Slobodni radikali su produkti metabolizma našeg organizma. “Gomilanje” slobodnih radikala može imati brojne štetne uticaje na naš organizam, kao što je ubrzano starenje. Jedan od tih antioksidanasa je 𝛃-karoten koji pruža zaštitu od oksidativnog stresa i ćelijskog oštećenja.

Druga grupa antioksidanasa su polifenoli koji se u najvećoj koncentraciji nalaze u cvetovima. Ekstrakt maslačka se u kineskoj narodnoj medicine koristio za lečenje karcinoma, hepatitisa i digestivnih bolesti.

U cvetu i semenu se nalaze:

  • vitamini A, B, C i D
  • Seskviterpenski laktoni
  • Triterpeni
  • Gorki glikozidi

U listovima se nalaze:

  • Karotenoidi
  • Kumarin
  • Holin
  • Flavonoidi
  • Minerali poput cinka, kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, kalijuma i bora

U korenu se nalaze:

  • Tanini
  • Triterpeni
  • Steroli
  • Ispraljiva ulja
  • Holin
  • Asparagin
  • Inulin

Maslačak za kožu

Ultravioletno zračenje izaziva oštećenja na koži stvarajući velike količine slobodnih radikala kiseonika i indukcijom matriksne metaloproteinaze dovodi do fotostarenja kože. Dokazano je da ekstrakti listova i cvetova značajno štite kožu od dejstva ultravioletnog zračenja pomažući njihovu apsorpciju i štiteći ćelije od starenja suprimirajući slobodne radikale. Ekstrakt korena maslačka ima dokazan pozitivni efekat na obnavljanje ćelija kože.

Dodatna istraživanja su pokazala da pored svih ovih pozitivnih efekata, ekstrakt maslačka dovodi do smanjenja iritacije i inflamacije kože kao i do povećane hidratacije i produkcije kolagena utičući na prevenciju pojave akni i bradavica. Tinkture korena se koriste pri lečenju ekcema, akni i gihta.

Maslačak kao lek za jetru

Studije koje su sprovedene na laboratorijskim životinjama ukazale su na to da ekstrakt maslačka ima pozitivan uticaj na tkiva jetre koja je bila pod uticajem toksičnim količinama acetaminofena.

Drugi tip studija je ukazivao da ekstrakt maslačka može da smanji višak masti skladišten u jetri i da štiti od oksidativnog stresa tkivo jetre.

Preparati na biljnoj bazi su veoma korisni kada je u pitanju lečenje dijabetesa tip 2. Smatra se da je maslačak vrlo efektivan u borbi protiv diabetes mellitus-a zbog svojih anti-hiperglikemijskih, antioksidativnih i antiinflamatornih osobina zahvaljujući svojim bioaktivnim komponentama.

Naravno, potrebno je sprovesti dalja istraživanja koja uključuju dejstvo aktivnih supstanci maslačka na ljudski organizam.

Maslačak za varenje

U narodnoj medicini, maslačak se koristio kao lek za konstipaciju i ostale bolesti varenja. Studija sprovedena na laboratorijskim životinjama je ukazala na to da ekstrakt maslačka značajno utiče na stomačne kontrakcije i pražnjenje creva. Koren maslačka je bogat inulinom, prebiotskim vlaknima koji ima sposobnost da redukuje konstipaciju i poboljšava pražnjenje creva. Ove biljke takođe deluju lekovito na želudac:

Maslačak za kamen u žuči

Jovan Tucakov u svojoj knjizi “Lečenje biljem” navodi da je čaj od maslačka vrlo delotvoran u odstranjivanju kamena iz žuči.

Smeša se napravi od 40g korena maslačka i vodopije (Cichorium intybus L.) i 20g nane. Tri kašike smeše se popari sa pola litre ključale vode, poklopi i ostavi 2 sata da odstoji. Pije se na dva sata po jedna kašika.

Maslačak za otežano mokrenje

U narodnoj medicini, maslačak se koristi kao prirodni diuretik. Često ga uzimaju ljudi koji imaju problem sa bubrezima, retencijom i oticanjem (otok). Listovi maslačka su bogati jonima kalijuma koji pozitivno utiče na funkcionisanje bubrega.

Prilikom dugih putovanja dešava se da se višak tečnosti sakupi u zglobovima zbog nekretanja.

Tucakov navodi sledeći recept za otežano mokrenje: po 30g maslačka, rastavića i sitnice i 10g svile od kukuruza. Uzeti tri kašike ove smeše i naliti sa pola litre ključale vode i uzimati po jednu kašiku na svaka 2 sata.

Maslačak za mršavljenje

Mnogi naučnici pretpostavljaju da maslačak utiče na gubitak težine zato što poboljšava metabolizam ugljenih hidrata. Studija sprovedena na miševima je dokazala da aktivna komponenta maslačka, hlorogenska kiselina, utiče na mršavljenje i na hormone koji su zaduženi da skladište masti u jetri. Međutim, nisu sprovedena detaljnija istraživanja koja bi uključila detaljnije praćenje određenih parametara.

Maslačak kao lek protiv raka

Kod raznih naroda Azije i Amerike, maslačak se koristio u narodnoj medicini prilikom lečenja raznih bolesti uključujući i karcinom. Možda је i najzanimljivija tvrdnja da maslačak u velikoj meri može sprečiti rast i razvoj ćelija kancera u različitim organima.

Istraživanja su pokazala da ekstrakt lista maslačka usporava rast i razvoj određenih ćelijskih linija kancera aktivirajući određene signale koje dovode do ćelijske smrti.

Drugi tip istraživanja je pokazao da ekstrakt korena maslačka dramatično usporava rast malignih ćelija jetre, debelog creva i pankreasa dovodeći do njihove apoptoze i autofagije.

Ova saznanja su dovela do toga da ekstrakt korena maslačka može poslužiti kao netoksična, anti-kancerogena alternativa.

Maslačak protiv alergije na polen

Ova terapija se sastoji iz dva dela. Da bi pokazala najbolje rezultate potrebno je sa njom početi 6 nedelja pre cvetanja biljaka.

Jutro: Dve pune kašičice suvog lista maslacka preliti vrelom vodom, poklopiti i ostaviti da odstoji 15 min. U proceđen čaj dodati sok od pola limuna i popiti u malim gutljajima dok je još toplo.

Uveče: Dve pune kašicice lipovog cveta pripremiti i konzumirati na isti način kao i maslačak.
Nakon 6 nedelja napraviti pauzu, ukoliko je potrebno ponoviti proces.

Kako se koristi maslačak?

Preporučeni dnevni unos čaja i ekstrakta maslačka je sledeći:

  • Sveži listovi 4-10 gr dnevno
  • Suvi listovi 4-10 gr dnevno
  • Tinktura listova 2-5 ml (1 supena kašika), tri puta dnevno
  • Sveži sok od listova 5 ml (1 supena kašika), dva puta dnevno
  • Tečni ekstrakt 5-10 ml (1-2 supene kašike) dnevno
  • Sveži koren 2-8 gr dnevno
  • Osušeni prah 250-1000 mg, četri puta dnevno.

Čaj od maslačka

Preporučuje se da se prilikom pravljenja čaja od maslačka koriste samo latice jer zeleni delovi biljke mogu biti gorki.

Za jednu šolju čaja treba uzeti latice od 10 cvetova, prokuvati ih, poklopiti i staviti da odstoji. Čaj zasladiti medom, stevijom ili šećerom po želji.

Čaj od korena maslačka se u istočnjačkim kulturama pravio od vajkada. Pažljivo ubrati koren maslačka, oprati ga i osušiti. Na jedan litar vode dodati 2 kašike korena, proključati i ostaviti da odstoji oko 40 minuta. Nakon toga procediti čaj i zasladiti po želji medom, stevijom ili šećerom.

Ista je procedura pravljenja čaja od listova kao za cvet. Uzeti 6 listova za jednu šolju, prokuvati 10 minuta, ocediti i zasladiti po želji.

Maslačak salata

Maslačak može biti veoma gorak pa se preporučuje da se kombinuje sa povrćem poput crnog i belog luka, paradajza i sa ostalim sočnim povrćem i prelivima poput sirćeta.

Sok od maslačka

Zbog gorčine koju ima, u svež sok od maslačka, treba dodati voće poput jabuke, kivija i limuna.

Takođe, od njega se može praviti i zdrava užina tako što u sokovnik stavimo šaku listova maslačka, 2 štapa celera, 1 limun, 2 zelene jabuke i krastavac. Umesto jabuka može se staviti kivi, pomorandza ili kruška.

Med od maslačka

Jako popularan zbog svoje lekovitosti je i med od maslačka. Maslačak med se može pripremati u kombinaciji sa medom, ali i sa šećerom.

Priprema se tako što se 400 cvetova maslačka ubranih kada je cvet potpuno rascvetan, jedan limun isečen na kriške i litar vode prokuvaju. Nakon dvadesetak minuta kuvanja dobijenu smesu procediti pa dodati 2 kilograma šećera, odnosno meda i vratiti da se dokuva. Kad proključa kuvati jos 30 minuta i nakon toga je presuti u tegle.

Ovaj med umiruje pluća, ublažava kašalj i jača imunitet. Koristi se tako što se uzima po jedna kašika tri puta dnevno. Može se, umesto šećera ili meda, koristiti i kao zaslađivač čaja.

Kapi od maslačka

Tinktura od maslačka se pravi tako što se koriste jednaki delovi korena i lista. Sveže ubranu biljku dobro oprati, ostaviti da se prosuši od vode, sitno iseckati potrebne delove i preliti prepekom domaće loze.

Potrebno je da loza bude oko jedan centimetar iznad delova biljke.

Ostaviti da stoji 6 do 8 nedelja na suncu, s tim što je poželjno da se svakoga dana promućka. Nakon toga se cedi i skladišti na tamnom i suvom mestu.

Konzumira se 3 puta dnevno, u periodu od 3 meseca po jedna kašičica. Pomaže u lečenju hroničnih kožnih oboljenja i čisti krv.

Andrej Ilić
Андреј Илић