Legenda o lekovitim svojstvima ove biljke potiče još od starih Grka. Bosiljak je smatran svetom biljkom , biljkom koja leči svaku bolest jer prema starom verovanju bosiljak su koristili zmajevi u lečenju svojih rana nakon bitaka.
Postoje dokazi da se običan bosiljak gaji preko 1000 godina jer predstavlja vrlo značajnu aromatičnu i medicinsku biljku kojBosiljak se smatra vrlo značajnom biljkom i ima svoju široku primenu. Bosiljak je aromatična i medicinska biljka koja se koristi kako u narodnoj, tako i u „zapadnoj“ medicini. Pored njene primene u prehrambenoj industriji, bosiljak se još koristi i u parfimerijskoj i kozmetičkoj industriji. Lekovitost i značaj ove biljke se ogleda i u postojanju dokaza da se običan bosiljak gaji preko 1000 godina u raznim delovima sveta.
Prema nekim izvorima, autohtona staništa ove biljke su Indija, Kina, Šri Lanka, Afkrika i Suptorpski pojas odakle dospeva i do ostalim delovima sveta. Na područjima Starog kontinenta ( Evropa ) donosi je franački kralj Karlo Veliki, gde se gaji u manastirskim baštama.
U rod Ocimum L. spada preko 160 vrsta i varijeteta, među kojima je najpoznatiji Ocimum basilicum L. – to jest bosiljak.a se koristi u narodnoj i “zapadnoj” medicini, u parfimerijskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji.
| Latinsko ime | Ocimum basilicum |
| narodna imena | bažilek, bosilek, bosiok, bosilje, vasleđen, đen, mislođin, murtela, fesliđan |
| gde raste | na napuštenim zemljištu, livadama i međama |
| vreme branja | od juna do septembra, seme – septembra i oktobra |
| temperatura na kojoj se suši | 35°C |
| leči | srce, krvne sudove, pritisak, pluća, disajni puteve, sredstvo za smirenje, miran san, mršavljenje, |
| koristi se u obliku | čaja, tinkture, inhaliranje, u ishrani |
Kako izgleda bosiljak?
Bosiljak je zeljasta višegodišnja biljka. Stabiljka bosiljka je uspravna i ima sitne cvetove bele boje. Prepoznatljiva je po svojim jajasto-kopljastim listima, dok je koren razgranast i ne doseže do velikih dubina ( do 40cm). Visina stabiljke ove biljke dospeva i do 80 cm. Ova biljka ima svoje karakteristične cvetove, koji ogu biti crvenkasti, beli ili žućkasti, skupljene u klasove. Biljka bosiljka cveta tokom celog leta.
Kada se bere bosiljak?
Bosiljak se bere u junu, julu, avgustu i septembru. Najkvalitetnija semena su ona koja su sakupljena tokom septembra i oktobra. Prilikom branja ove biljke, bere se nadzemni deo u cvetu, na visini od 10 cm. Sušenje biljke bosiljka se vrši u hladu i promaji.
Kako se suši bosiljak?
Sušenje bosiljka se obavlja na hladu i promaji. Treba naglasiti da se biljka bosiljka čuva u limenim ili staklenim hermetički zatvorenim posudama u cilju očuvanja zanosne arome ove biljke.
Gde raste bosiljak?
Bosiljak raste u prirodi, na napuštenom zemljištu, livadama i međama.
Bosiljak je termofilna biljka, što znači da mrzne na 0 ℃ i klija na 15-20℃. Temperatura koja je najoptimalnija za klijanje je 25℃. Niska atmosferska vlažnost i umerena dnevna temepratura (25-28℃) prilikom cvetanja najviše utiču na produkciju eteričnog ulja. Ono što je bitno za gajenje bosiljka u medicinske ili prehrambene svrhe jeste zemlja koja treba biti bogata nutrijentima dok glinovite i vlažne podloge treba da se izbegavaju. Najveći i najbolji kvalitet ove biljke se dobije na kiselijoj zemlji od 4.5-7 rN.
Razlika između bosiljka i divljeg bosiljka
Divlji bosiljak (Calamintha nepeta) , još je u narodu i poznat kao verem trava je biljka koja pripada istoj porodici usnatica kao i bosiljak. Međutim, razlika dveju biljaka leži u njihovom drugom rodu, pa za razliku od divljeg bosiljka, bosiljak spada u rodu cvetnica. Koja je razlika koja ih odvaja? Plavi cvetovi i miris koji podseća na mešavinu mente i origana je zaštitni znak divljeg bosiljka. Biljka divljeg bosiljka poseduje i brojna lekovita antibakterijska, antiupalna i antioksidansna svojstva. Ove karakteristike ga ne čine ništa manje bitnim od bosiljka.
Lekovita svojstva bosiljka
Bosiljak poseduje razna lekovita svojstva i ima široku primenu prilikom lečenja različitih bolesti i stanja. Pa tako, bosiljak se koristi kao lek za srce, očuvanje krvnih sudova, deluje kao protektivan faktor kod očuvanje ćelije od neželjenih dejstava oksidacije, čuva od dijabetisa i gojaznosti. Bosiljak se još koristi i kao sredstvo za smirenje, kao i za obnavljanje nervnih ćelija i poboljšanje koordinacionih sposobnosti. U narodu se sa uspehom koristi i kod tretamana bronhitisa izazvan alergijom i kod kašlja.
Uprkos tome što se biljka bosiljka unosi u malim količinama, ova biljka obiluje velikim količinama zdravih nutrijenata i vitamana poput: vitamina A, C, K, mangana, gvožđea, kalcijuma, folne kiseline i kalijuma.
Interesantan je podataka da, na primer, čitava tradicionalna mediteranska ishrana zasnovana je na velikoj upotrebi bosiljka kao začinskog bilja prilikom pripreme različitih jela. Ovakva ishrana se dovodi u vezi sa smanjenom stopom smrtnosti, pre svega smanjivanja incidencije i pojave kardiovaskularnih bolesti, neurodegenaritvnih bolesti, dijabetisa i karcinoma.
Kako na ove bolesti deluju mediteranska ishrana i bosiljak?
- Smatra se da se ovo može dovesti u vezi sa ishrano koja je bogata unosom vlakana, vitamina i prirodnih antioksidanasa, kao i sa unosom saturiranih i monosaturiranih masnih kiselina.
Bosiljak kao sredstvo za umiravanje i miran san
U našem narodu, a i šire, poznato je koliko je važan san za psihičko i telesno zdravlje. Kako bosiljak nalazi svoju primenu u ostvarivanje mirnog sna? Biljka bosiljka utiče na brojne biohemijske funkcije u mozgu koje su odgovorne za smirivanje i za obnavljanje nervnih ćelija. Poslednično, ovo deluje na poboljšavanje raspoloženja na psihičko planu, kao i na dobru koordinaciju na telesnom planu. Kada govorimo o alternativnim pristupima u lečenju duševnih bolesti, bosiljak predstavlja jednu od najboljih alternativa u tremanu derepsije i depresivnih stanja upravo zbog svojih umirijućih dejstava.
Kako je bosiljak povezan sa antidepresivnim svojstvima?
- Smatra se da biljka bosiljka u sebi sadrži visoku koncetraciju enzimskih i
ne-enzimskih oksidanasa koji deluje na biohemijske procese u mozgu.
Bosiljak kao lek za srce, krvne sudove i pritisak
Smatra se da biljka bosiljka protektivno deluje i sprečava nastanak i formiranje tromba, štiti srce, pomaže u održavanjeu krvni sudova. Biljka bosiljka se takođe pokazala korisno i prilikom mršavljenja.
Antioksidativna, hipolipidičko i vazorelaksirajuća dejstva ekstrakta bosiljka, pokazala su se kao uspešna sredstva kod prevencije kardiovaskularnih oboljenja. Uz to, eugenol, koji je glavni sastojak esencijalnog ulja bosiljka, se javlja kao glavni činilac u sprečavanju nastanka agregacija trombocita. Pored biljke bosiljka, kod tretmana i lečenja srca se još koristi i matičnjak i jagorčevina, dok je poznati narodni lek za krv kopriva.
Bosiljak za mršavljenje
Smatra se da čvrsti ekstrakt bosiljka koji sadrži kvercetin, lutin, hlorogensku kiselinu, galnu kiselinu i kafeinsku kiselinu je pokazao svoj inhibitorni rad na pankreasne lipaze i angiotenzin 1-konvertujućeg enzima koji se dovodi u vezi sa gojaznošću i povišenim krvnih pritiskom. Upravo zbog ovih dejstava, biljka bosiljka se preporučuje i kao pomoćno sredstvo pri mršavljenu.
Bosiljak kao lek za pluća
Bosiljak efektivno rastvara sekret u plućima što ga čini moćnim sredstvom protiv kašlja, alergijskog bronhitisa i prilikom ublažavanja simptoma kod astmatičnih stanja. Kao lek, bosiljak se može u ove svrhe koristiti u vidu čaja ili inhalacije.
U našoj kulturi, poznato je da se čaj bosiljka tradiconalno koristi vekovima unazad prilikom lečenja kašlja, a još je i pogodan u lečenju mnogih respiratornih infekcija. Čaj od bosiljka se još i u mnogim drugim kulturama širom sveta koristi kao narodni lek za grlo.
Antikancerogeno delovanje bosiljka
Bosiljak pomaže u borbi protiv ćelija karcinoma.
Dokazana je pozitivna aktivnost ekstrakta bosiljka na ćelijske linije karcinoma dojke izazivajući njihovo odumiranje. Jedinjenja koja doprinose ovom efektu su epoksidne forme lupeola, lutein i eugenol.
Kako se koristi bosiljak?
Pored toga što bosiljak nalazi široku primenu kod lečenja i ublažavanja kako psihičkih, tako i telesnih tegoba, poznato je i da se bosiljak koristi i kao začinsko bilje u kulinarstvu. Pretežno se koristi list bosiljka, ali se mogu koristiti i cvet i seme. Interesantan je podatak da u nekim delovima Italija, od davnina je ostalo da se zaprežne životinje, poput konja i magarca hrane sa semenom bosiljka tokom reproduktivnog perioda jer se verovalo da ova biljka poseduje još i neka afrodizijačka svojstva.
Čaj od bosiljka
U mediteranskoj kulturi, čaj od bosiljka se koristi još od davnašnjih vremena kako za psihičke, tako i za telesne tegobe. Čaj od bosiljka se koristi kod umirenje živaca i grčeva u želucu, dok je seme bosiljka dobro pri lečenju upale mokraćnih kanala.
Kako se priprema čaj od bosiljka?
Čaj od bosiljka se priprema tako što se jedna kafeana kašičica čaja obično prelije sa 2 decilitra ključale vode. Drugi način pripreme je da se 10 do 15g listova bosiljka ostavi u jednu litru vode da odstoji sat vremena a potom se pije kao sredstvo za poboljšanje krvotoka i cirkulacije. U većini slučajeva, čaj od bosiljka je preručljiv za decu.
Tinktura bosiljka
Tinktura bosiljka se najčešće koristi nakon jela protiv nedostatka želudačnih sokova. Način konzumacije i upotrebe je sledeći: uzima se pola kašičice ili pet kapi dva puta dnevno.
Kako se pravi tinktura od bosiljka?
Tinkture su tečni ekstrakti bilja. Konkretno, tinktura bosiljka se pravi tako što se u tegli 30g bosiljka nalije sa 5-6 šoljica rakije ili votke. Potrebno je da tinktura odstoji 4-6 nedelja na hladnom i tamnom mesto, nakon čega je spremna za konzumaciju i upotrebu.
Inhaliranje bosiljkom
Inhalcija vodenom parom je najpoznatija i najprimenjenija ne-farmakološka tehnika koja pomaže kod otklanjanje mukusa, kao i kod čišćenja bronhija, grla i nazalnih kanala.
Kako se vrši inhalacija bosiljkom?
Potrebno je prvo zagrejati dve litre vode do granice ključanja. Bitno je da se obrati pažnja da voda ne ključa. Nakon toga potrebno je da se ubace dve pune šake bosiljka i ostaviti da poklopljeno stoje 3 minuta. Nakon toga neophodno je da se prebaci peškir preko glave. Inhalacija ne bi trebalo da traje duže od 10 minuta jer može dovesti do iritacije disajnih kanala. Važno je naglasiti da ovaj vid inhalcije nije preporučljiv deci mlađoj od 12 godine jer su prijavljeni slučajevi opekotina kod dece mlađe starosne dobi.
Izvori
- The potential effects of Ocimum basilicum on health: a review of pharmacological and toxicological studies; Piero Sestili et al.
- Antimicrobial Activity of Basil, Oregano, and Thyme Essential Oils; Hercules Sakkas et al.
