Šipurak

Šipurak se od davnina se primenjuje kao izvor vitamina C i ostalih jedinjenja poput polifenola, karotenoida, ugljenih hidrata i masnih kiselina. Naš narod ga je najviše primenjivao preko zime, jer pre razvoja tehnologije nije bilo puno vitaminskih namirnica koje imaju duži rok trajanja. Osim vitamina C, šipak poseduje i druge sastojke koji čoveka čine otpornijim prema mnogim bolestima – antioksidansi, polifenoli i kartenoidi.

Latinsko ime	Rosa canina L.
narodna imena	bela ruža, divlji šipak, divlja ruža visoka, pasja drača, pasja roža, plotna ružica, rosa od plota, šipurika, šibek, šip, šipke, šipurina, šipčanica, ščipak
gde raste	ima ga u izobilju, najviše po obodima šuma, pored puteva i po međama
vreme branja	plod – od sredine septembra do kraja novembra
temperatura na kojoj se suši	40°C
leči	srce, hiperlipidemiju, artritis, osteoporozu, dijareju
koristi se u obliku	čaja, tinkture, inhaliranje, u ishrani

Kako i kada se bere šipurak?

Plodovi šipurka beru se u periodu od sredine septembra pa do kraja novembra. Beru se kada nisu sasvim dozreli i kada dobiju crvenkastu boju. U nezrelim, zelenim plodovima nema adekvatne koncentracije biološki aktivik supstanci, koji su razlog lekovitosti ove biljne droge. Plodove je potrebno odmah nakon berbe osušiti.

Kako se suši šipurak?

Nakon što se šipurak očisti najpogodnije ga je odmah sušiti na temperaturi od oko 40C. Može se sušiti i na tradicionalni način, tako što se poređa tanko u jednom sloju i stavi nadirektno na sunce, ili se može odložiti na promajnom i suvom mestu.

Lekovita svojstva šipurka

Šipurak je biljka koja je odavno poznata i koristi se u narodnoj medicini. Lekoviti su svi delovi biljke. Plod je najviše ispitan i najbogatiji lekovitim supstancama. Sem u lekovite svrhe, kada se najčešće koristi u obliku vodenog ekstrakta (čaja), plod šipurka koristi se za pripremu marmelada i pekmeza. Šipurak pokazuje antioksidativnu aktivnost zbog prisutnog velikog sadržaja polifenolnih jedinjenja, vitamina C, vitamina E, takođe sadrži i kartenoide od kojih i potiče crvenkasta boja ploda. Upravo zbog ovih bioaktivnih supstanci čaj od šipurka koristi se kod dijareje, nekih pridruženih bolesti srca, hiperlipidemije, dijabetesa, reumatoidnog artritisa, osteoporoze, renalnih poremećaja, hepatotoksičnosti i kod nekih kožnih oboljenja. Pokazuje i blagu neuroprotektivnu aktivnost i antimikrobni efekat.

Upotreba šipurka kao biljni lek kod svih ovih oboljenja usko je povezana sa antioksidativnom aktivnošću koju pokazuju i vodeni ekstrakti (čaj) i alkoholni ekstrakti (tinkture) ove biljne droge. Antioksidativna aktivnost potiče od polifenolnih jedinjenja koja spadaju u sekundarne metabolite biljaka. Novija istraživanja ukazala su na to da se u osnovi mnogih masovnih hroničnih i nezaraznih bolesti današnjice upravo nalazi oksidativni stres. Tačan uzrok oksidativnog stresa nije poznat ali se povezuje sa savremenim stilom života, neadekvatne ishrane, sna, fizičke aktivnosti… Slobodni radikali su jedinjenja koja uzrokuju oksidativni stres i oštećuju tkiva u organizmukao i samu DNK. Oštećenja DNK  kao rezultat mogu dovesti do brojnih mutacija a u najgorem slučaju i do raznih kancerogenih promena u organizmu. Slobodni radikali koji se prirodno generišu u našem organizmu stvaraju se u mitohondrijama naših ćelija i imaju važnu ulogu u imunološkom sisteu i odbrani organizma od mikroorganizama. U slobodne radikale spadaju reaktivne forme kiseonika i azota. U organizmu postoje sistemi koji slobodne radikale neutrališu i otklanjaju nakin što obave svoju ulogu. Međutim kada dođe do disbalans u produkciji slobodnih radikala i njihovoj neutralizaciji dolazi do oksidativnog stresa. Zbog održavanja tog balansa i homeostaze organizma, uzimajući u obzir današnji stil života, neophodno je unosti antioksidanse koji neutrališu slobodne radikale kroz adekvatnu ishranu, suplementaciju i biljnu terapiju. Kako smo već rekli da je šipurak bogat polifenolnim jedinjenjima jasno je da čaj od ove biljke ima široku primenu u prevenciji i terapiji raznih bolesti kao i u očuvanju zdravlja, generalno.

Šipurak u terapiji dijareje

Šipurak je bogat taninima, flavonoidima i saponozidima. Ove materije deluju antidijaroično. Ove supstance na organe za varenje utiču tako što smanjuju lučenje mukusa i smanjuju peristaltiku creva, na taj način poboljšava resorpciju tečnosti i hranljivih materija u digestivnom traktu i deluje antidijaroično. Zbog ovakvog delovanja čaj od šipka koristi se kod proliva.

Šipurak u terapiji dijabetesa

Dijabetes melits spada u hronična nezarazna oboljenja. Svake godine se registruje sve veći broj obolelih. Bolest karakteriše povećan nivo glukoze u krvi što je uslovljeno neadekvatnom sekrecijom insulina, ili insulinskom rezistencijom. Sekundarne komplikacije bolesti koje nastaju kao posledica oštećenja tkiva u organizmu usko su povezani sa povećanim stvaranjem reaktivnih formi kiseonika i drugih slobodnih radikala u organizmu. I ovde bi u prevenciji i ublažavanju simptoma bolesti dobro došao čaj od šipurka kao biljni lek sa antioksidativnim delovanjem.

Šipurak u terapiji hiperlipidemije

Hiperlipidemija je hronično povećana koncentrasija holesterola ili triglicerida u krvi. Hiperlipidemija znatno povećava rizik za razvoj raznih kardiovaskularnih patoloških stanja i bolesti. Dokazano je da ekstrakti šipurka snižavaju koncentraciju triglicerida u krvi pa se mogu koristiti kao dodatna terapija hiperlipidemije, ili za prevenciju.

Šipurak u terapiji kardiovaskularnih oboljenja

Upravo zboh svog svojstva da snižava nivoe holesterola i triglicerida u krvi i zbog svog antioksidativnog delovanja čaj od šipurka koristi se u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, a može se koristiti kao dodatak ishrani i kod osoba koje već boluju od nekog kardiovaskularnog oboljenja.

Šipurak u terapiji reumatoidnoh artritisa

Reumatoidni artritis je hronična sistemska bolest autoimunog porekla. Najčešće napada zglobove što dovodi do erozije hrskavice i deformiteta kostiju i zglobova. Tačan uzročnik ove bolesti nije poznat, ali se smatra da jedan od uzroka jeste stil života i način ishrane. Biološki aktivna jedinjenja šipurka deluju antiinflamatornu, a polifenolna jedinjenja hvataju i neutrališu reaktivne oblike kiseonika i azota i na taj način sprečavaju dalje oštećenje tkiva.

Šipurak u terapiji osteoporoze

Osteoporoza je učestalo oboljenje koje se javlja kod starije populacije i češće je kod žena. U ovoj bolesti dolazi do proređivanja koštane gustine što za posledicu ima veći rizik od preloma i povreda gde su najozbiljniji prelomi karlice i kičme. Kod osteoporoze dolazi do pojačanog delovanja osteoklasta koji luče reaktivne forme kiseonika što telo stavlja u oksidativni stres i reaktivne forme kiseonika oštećuju koštano tkivo. kako je šipurak bogat antioksidativnim materijama pogodno ga je koristiti u iskhrani za prevenciju osteoporoze.

Šipurak u terapiji akutne bubrežne insuficijencije

Najčešći uzročnici akutne bubrežne insuficijencije su oksidativni stres i inflamacija, zbog antioskidativne aktivnosi i antiinflamatornog efekta koje ova biljna droga poseduje uz konsultacije sa lekarom može se koristiti kao dodatak u terapiji bubrežne insuficijencije.

Šipurak u terapiji ostalih stanja i obolenja

Šipurak i preparati od šipurka pokazuju neuroptotektivno delovanje i mogu se koristiti kao pomoćna biljna terapija Alchajmera, jer je dokazano da usporava progresiju same bolesti. Pokazuje blago antimikrobno dejstvo, a koristi se i kao sastojak raznih kozmetičkih i antiejdžing preparata.

Priprema čaja od Šipurka

Jednu do dve kafene kašičice usitnjenog ploda potopiti u 200ml hladne vode, ostaviti da odstoji malo, potom prokuvati i procediti. Ovako pripremljenu šolju čaja piti nekoliko puta dnevno.

Kontraindikacije i toksičnost

Nisu poznate kontraindikacije za primenu čaja i drugih preparata od šipurka. Čaj ne treba koristiti samo u slučaju kada je osoba alergična na biljku. Nema podataka o bezbednosti primene premarata od šipka u trudnoći, pa se preporučuje konsultacija sa lekarom.
Šipak se smatra bezbednim za upotrebu u toku dojenja i kod dece.